Мирослав Тодоровић
ИСПИС МРТВИХ ПРИРОДА СА СЛИКАМА
ДРАГОСЛАВА ЖИВКОВИЋА
…као што ни тама у тами није тамна
М. Павловић
светлост је светла само другом у теби
Св. 1
ПЕЈЗАЖИ између муња
Спева свитак
Живи је мрак видела
У трену ветар васколик
Слути облик у Зену
Чула се казаљка – видик
Кућа сред поља
Ноћ је јунска коју пресеца
Блистање мистичног месеца
Слика Књига Симбол Слово
Колико судба се спозна
Иде глас Творца мислен
У мрклици ћути пламен васељен
Сцену излива небо
Сија тмуша од кама речитија
Би да бди Из дна сна
Слика облак
Књигу живих отвара
Чујемо видела страну ину
Утврди на ничем знак
И би вече и би јутро, дан први*
____________
Прва књига Мојсијева, 1. 5
Св. 2
И да управљају даном и ноћу,и
да деле светлост од таме
Прва књига Мојсијева, 1. 18.
ПРЕДЕО иза песме
У трену док очи склапаш
Сликовито је сећање
Видни одломци сна
Коначан облик ветра
Из дивље самоће стих
Између олујних млазева
Драгослав сликар Живковић
Видне сене светлости
У епиграф поуку
Живота трагове пером видика
Слика у слику
Чује се видело
Зборишта земаљска
Сенка пута назире
Св. 3
И У ОВОМ ДАНУ
Године пролазе
Речи старе
Окаменили се гласови
Белина листа зјапи
На све четир’ стране
Боја што уста не отвара
Ал казује
Изненада у спису тачка
Земље два метра
Слика се увећава
Као душа дрвета
У цртежу угљеном овим
Из сенке мрака
Из ноћног знака
Спрам обриса неба
Усамљено дрво је видик
Преобраћа се у крик
Ал нагло се смркава
Празну белину листа
Заклањају томови хладне таме
(1991 – 1992)
У збирци: Земаљско и небеско, МБ графика, Ниш, 2004. Стр. 59-61
