Биографија
Рођен у Књажевцу 1955. године у старој књажевачкој породици.
1979. Пријем на Факултет ликовних уметности у Београду
1984. Дипломирао на Факултету ликовних уметности у класи проф. Мирјане Михаћ
1986. Постао члан УЛУС-а
1987. Завршио постдипломске – магистарске студије на Факултету ликовних уметности у класи проф. Мирјане Михаћ
1990. Предлог за стицање статуса самосталног уметника
1993. Ликовни уредник Завичајног музеја Књажевац
Награде:
1982. Награда ФЛУ за најбољег студента сликарства
1982. Награда за сликарство из Фонда Петра Лубарде
1983. Награда за сликарство из Фонда Петра Лубарде
1984. Велика награда за сликарство из Фонда Бете и Ристе Вукановића
1989. Годишња награда Галерије КНУ
1997. Награда за најбољи акварел 12. годишње међународне изложбе минијатурне, Тороното, Канада
2007. Мајска награда Општине Књажевац
2014. Награда за животно дело Општине Књажевац
Дела Драгослава Живковића налазе се у бројним музејима и галеријама, као и приватним колекцијама у Србији, Европи, Америци итд.
Цртице из живота – извод из биографије[1]
Драгослав Живковић рођен је у Књажевцу, 19 октобра 1955. године као једино дете у старој књажевачкој породици.
У свом родном граду завршио је основну и средњу школу, односно Књажевачку гимназију. Прве лекције из ликовне културе Живковић је као ученик основне школе добио од свог професора Сретена Маринковића, ликовног педагога и уметника који се углавном бавио сликањем акварела. У средњој школи Живковићу је ликовну културу предавало више професора, а међу њима двојица вајара Љубомир Радановић и Љубомир Јовановић који чини се, нису имали разумевања за Живковићев сензибилитет, нити су уочили његов таленат. Што не чуди, ако узмемо у обзир казивање самог уметника који је сматрао да се за време једног школског часа не може ништа урадити и да слике и уметничка дела не настају у тим околностима. Због тога је у школи из ликовног имао тројку, а код куће је кришом, у тишини проучавао дела старих мајстора и тајне сликарске технологије и могућности које сликарство пружа, предано се припремајући за чувену београдску Академију у Београду.
Своје ликовно умеће, тестирао је након средње школе на пријемном испиту на Факултету ликовних уметности и разочарао се, због чега је одлучио да служи војни рок и да се и даље спрема за упис на студије сликарства. У том смислу интересантан је један запис уметника на цртежу из раних седамдесетих година који гласи: „Све што могах/ могах некад/ Тај се дар истопио/ нема га нема/ и ја хоћу на академију“[2].
У окружењу у којем је одрастао највећу, а чини се и једину, подршку добијао је од Жике Антића, књажевачког сликара и историчара уметности који му је достављао стручну литературу и давао савете о уметности, сликарству, техникама и технологији сликања. Антић је био тај који је Живковићу указао на цртеже Љубомира Ивановића, поклонивши му књигу са таблама цртежа југословенских предела[3]. Чини се да је захваљујући Антићу, у својој младости упознао рад Ивана Табаковића и Недељка Гвозденовића. Управо ће Жика Антић бити тај који ће младом будућем уметнику 14. 09. 1979. године, телеграмом јавити добру вест о упису на Факултет ликовних уметности у Београду следећим речима: „Примљен си на Академију. Честитам!“, у потпису „Жика (Антић)“[4].
Драгослав Живковић октобра 1979. године постаје студент Факултета ликовних уметности у Београду у класи професорке Мирјане Коке Михаћ, која ће веома брзо препознати специфичан сензибилитет и израз младог уметника и пажљиво га водити кроз основне, а касније и постдипломске студије. Сигурно је да је менторство професорке Михаћ[5] као сликарке и графичарке, потпомогло да се код Живковића развије суштински цртачко опредељење и омогућило му да се даље развија и коначно створи сопствени израз.
Још од прве године студија Живковић се активно укључује у ликовни живот главног града, и већ 1980. године излаже на Деветој изложби цртежа студената ФЛУ[6], приређеној у Галерији Дома омладине по избору Драгана Лубарде.
Почетком осамдесетих Живковић ће постати добитник значајних националних награда. Награду Универзитета уметности у Београду за најбољи успех на 3. години студија сликарског одсека Факултета ликовних уметности у Беoграду добио је 1982. године. Награду за сликарство из Фонда Петра Лубарде добио је 1982. и 1983. године, а Велику награду за сликарство из Фонда Бете и Ристе Вукановића 1984. године.
Одмах по завршетку основних студија на ФЛУ 1984. године уписао је постдипломске студије у класи професорке Михаћ. Убрзо након тога, већ 1986. постао је члан УЛУС-а, а већ наредне 1987. године завршио је постдипломске студије.
Низ веома примећених самосталних изложби одржаних у Београду обележиће други половину осамдесетих година. Живковић ће самостално представити Изложбом уља, гвашева и пастела[7] у Галерији код позоришта у Београду 1986. године, затим Магистарском изложбом акварела[8] у Галерији Факултета ликовних уметности у Београду 1987. и Изложбом слика и гвашева[9] у Галерији Коларчевог народног универзитета 1988. године, за коју ће 1989. године добити Годишњу награду Галерије КНУ за најбољу изложбу у излагачкој сезони 1988/1989[10].
У току основних и постдипломских студија активно излаже и на колективним изложбама у Београду. Драгослав Живковић је 1984. године био међу одабранима из генерације младих уметника да излаже на изложби Перспективе XII[11] у Београду и бројним местима у Србији. Већ наредне 1985. године учествује на неколико колективних изложби, и то на изложби Цртеж и мала пластика у Уметничком павиљону „Цвјета Зузорић“ у Београду[12], на Јесењој изложби УЛУС-а[13] у Галерији Дома културе Студентски град на Новом Београду, и на Октобарском салону[14] у Уметничком павиљону „Цвјета Зузорић“ у Београду. Излаже и на Пролећној изложби УЛУС-а[15] у Уметничком павиљону „Цвјета Зузорић“ 1986. године, а 1987. године на изложби Магистри осамдесетих[16] у Галерији Дома ЈНА у Београду, Пролећној изложби УЛУС-А, УЛУК-а и СУЛУВ-А[17] у Уметничком павиљону „Цвјета Зузорић“ у Београду. Ове године учествује и на изложби `87 УЛУПУДС-а[18] у Народном музеју у Зајечару. Само две године касније, 1989. године Драгослав Живковић имаће самосталну изложбу гвашева[19], односно акварела[20] у Народном музеју у Зајечару.
Након овог изузетно активног и плодног периода у главном граду, Живковић се враћа у свој радни Књажевац. Као члан УЛУС-а неколико пута се у периоду од 1986. до 1990. године, уз подршку председништва УЛУС-а[21], обраћао СИЗ-у културе у циљу решавања статуса самосталног уметника и уплата доприноса за здравствено пензијско и инвалидско осигурање. Ово питање никада неће бити решено, а као илустрација (не)разумевања значаја и утицаја уметности и културе на друштво код одређених друштвених актера, остаће међу савременицима сачувана једна не тако симпатична анегдота[22]. С тим у вези, освануће у „Новостима“ чланак под називом „Маћехински Књажевац“[23] потписан са С.Б. који ће дати један критички осврт на однос родног Књажевца према већ признатом сликару. Све се ово одиграва у време када Живковић излаже у Швајцарској, у Лозани[24] где његови акварели бивају веома примећени, цењени али и тражени на тржишту уметничких дела. Ипак, морамо рећи да се статус уметника услед притиска стручне јавности и посленика у култури града убрзо променио те је Драгослав Живковић од 1993. године запослен као стручни сарадник – ликовни уредник у Завичајном музеју Књажевац.
Излагачка активност не јењава, без обзира на чињеницу да уметник сада живи и ради у Књажевцу, не тако далеко, али довољно далеко од центра најважнијих дешавања на ликовној сцени. Још једном самостално излаже у Галерији Коларчевог народног универзитета у Београду и то 1991. године[25]. Наредне 1992. године излаже слике и цртеже у Салону 77. Галерија савремене уметности у Нишу[26], а 1995. године поново излаже аквареле у Швајцарској[27]. Његова самостална изложба слика и цртежа биће организована у Ликовном салону Дома културе у Чачку у оквиру Дисовог пролећа 1996. године[28]. Веома успешна година за Драгослава Живковића, у излагачком смислу биће 1998. када поново излаже у Београду, и то аквареле у оквиру изложбе под називом „28 варијација“ у Галерији 73 у Београду[29], коју ће иницирати и отворити Ђорђе Кадијевић. Такође, ове године још једном излаже у Швајцарској и то у Берну[30].
У овом периоду Живковић излаже и на колективним изложбама у Књажевцу, Београду, али и широм Србије. Са Светланом Раденовић[31] и излагаће 1991. године у Фоајеу Дома културе у Књажевцу, поред Бранислава Марковића[32], Милинка Коковића[33], и других академских сликара из Књажевца, у оквиру обележавања 120 година Књажевачке гимназије[34]. Занимљиво је да у овом периоду учествује националним и међународним изложбама минијатуре, тако да 1992. године излаже на 2. Бијенале уметности минијатуре у Горњем Милановцу[35], 1993. године на Малом пролећном аналу у Чачку[36], 1994. године на 3. Бијеналу[37] и 1996. на 4. Бијеналу минијатурне уметности у Горњем Милановцу[38]. 1994. године излаже у београдској Галерији ММ у оквиру колективне изложбе Тихи живот – сликари мртве природе[39], а 1996. на изложби Мале форме у Народном музеју у Крушевцу[40]. Наредне 1997. године добиће и прво међународно признање – награду за најбољи акварел 12. годишње међународне изложбе минијатуре у Торонту[41]. Последња изложба у последњој деценији другог миленијума биће од великог значаја за даље вредновање и разумевање Живковићевог сликарства. Реч је о изложби Метафизика цртежа[42], организованој 1999. године у Модерној галерији у Ваљеву.
Прва деценија трећег миленијума биће испуњена учешћем на колективним изложбама, новим признањима али ће Живковић у овом периоду наставити да ствара и дела за потребе Завичајног музеја Књажевац као и крајем деведесетих година. Прва колективна изложба у овом периоду јесте изложба под називом „Слике у пламену“, поклон збирка за Савезну скупштину у организацији Архива Србије 2001. године. Након ње Живковић ће излагати на 8. Бијеналу уметности минијатуре у Горњем Милановцу[43]. У Галерији Прогрес излагаће два пута у току 2006. године и то на изложби „Метафизичко сликарство – из колекције Милољуба и Ивана Перића“[44] и самосталном изложбом „Драгослав Живковић – ретроспектива“[45] коју су децембра исте године отворили Оља Ивањицки и Ђорђе Кадијевић. Исте године у Модерној галерији у Ваљеву биће организована самостална изложба Драгослава Живковића – Избор из дела[46]. Текст за каталог ове изложбе написао је Бранко Кукић. Поред значајних изложби у Србији, Живковић ће 2006. године излагати и у иностранству и то у Српском културном центру у Паризу поред Бранка Миљуша, Слободанке Ракић Шефер, Бранислава Марковића и Горана Митровића, у оквиру колективне изложбе српских сликара у организацији Министарства културе Републике Србије.
Након свих запажених и веома успешних изложби, поред великог ангажовања у раду на поставкама и програмима Завичајног музеја Књажевац, Драгослав Живковић ипак успева да предано ствара и даље развија и усавршава свој ликовни израз и богати свој опус. Због свега наведеног Живковићу је 2007. године додељена Мајска награда општине Књажевац. Крај ове деценије обележиће још једна колективна изложба у Модерној галерији у Ваљеву и то изложба „Портрет – између реалности и имагинације“[47] 2009. године.
Завичајни музеј Књажевац је 2010. године, у галерији музеја приредио самосталну изложбу – избор из дела Драгослава Живковића уз подршку СО Књажевац[48], што је заправо и прва самостална изложба овог уметника у његовом родном граду. Како би на адекватан начин Књажевац указао поштовање и част за заслуге и доприносе које је Драгослав Живковић, као врхунски и цењени уметник дао културном животу Србије, СО Књажевац доделила му је Награду за животно дело 2014. године. У току 2013. године али и 2015. и 2018. Живковић ће поново излагати у Модерној галерији у Ваљеву и то на изложбама „Акт у савременом српском сликарству“[49], „Из колекције Модерне галерије Ваљево“[50] и „Свет прашине – фигуративно и имагинарно – слике и цртежи, избор из колекције Милољуба и Ивана Перића“[51]. У овој декади Живковић ће имати још једно излагање у иностранству, и то 2017. године у братској Црној Гори на изложби под називом „Мали формат“[52] у Црногорској галерији умјетности Миодраг Дадо Ђурић на Цетињу, у организацији Народног музеја Црне Горе. У оквиру АнтикаФест-а 2019. године приређена је изложба под називом „Наслеђе у делу Драгослава Живковића“ која је приказана у Зајечару и Кладову у току августа и септембра исте године, а коју је отворио Небојша Брадић.
Педесет година стваралаштва, од првих регистрованих радова Драгослава Живковића до последњег дела насталог 2020. године, биће обележено изложбом цртежа у Галерији Завичајног музеја Књажевац децембра 2020. године и представљањем прве монографије Драгослава Живковића, виртуалне галерије његових дела и кратког документарног филма.
[1] Биографија уметника представљена у овом раду базира се на казивањима самог уметника али и на званичним документима, као и на казивањима његових савременика и колега (прим. аутора);
[2] АУТОПОРТРЕТ, 70-их година 20. века, цртеж угљеном на папиру, 20х15,2, власништво ЗМК, инв. бр. 858/Л (кат. бр. 59);
[3] Ивановић, Љ. (1937.): Цртежи – југословнески предели, Београд, Државна штампарија Краљевине Југославије;
[4] Податак добијен на основу копије телеграма сачуване у документацији Завичајног музеја Књажевац (прим. аутора);
[5] Мирјана Кока Михаћ (1924-2006.) Академију ликовних уметности у Београду и специјалистички течај у калси професроа Михаила Петрова завршила је 1949. године. По завршетку студија 1949. године постављена за једног од првих асистената Академије (Факултета ликовних уметности), где ће провести своју универзитетску каријеру до пензионисања 1989. године и стећи сва звања. Била је члан УЛУС-а и један од оснивача Графичког колектива у Београду;
[6] IX izložba crteža studenata F.L.U.: Galerija Doma omladine Beograd, 27. V – 14. VI 1980. / izbor Dragana Lubarde;
[7] DRAGOSLAV Živković: ulja, gvaševi, pasteli: Jugoslovenska galerija reprodukcija umetničkih dela Beograd, od 18. IV 1986. do 5. V 1986. [Beograd : Jugoslovenska galerija reprodukcija umetničkih dela], 1986;
[8] МАГИСТАРСКА изложба – акварели: каталог изложбе: Галерија ФЛУ,Београд, 1987. / Факултет ликовних уметности, Београд.
[9] ДРАГОСЛАВ Живковић: [Галерија Коларчевог народног универзитета Београд], 6-18. XII 1988. – Београд: Коларчев народни универзитет, 1988. (Београд: „Радиша Тимотић“).
[10] У документацији Завичајног музеја Књажевац чува се допис кустоса Галерије КНУ Татјане Николић од 1. новембра 1989., којим се Драгослав Живковић обавештава о одлуци Савета Галерије Коларчевог народног универзитета у Београду о додели Годишње награде (прим. аутора);
[11] PERSPEKTIVE XII: izložba slika: katalog izložbe: Jugoslovenska galerija reprodukcija umetničkih dela (Nacionalna galerija) i Galerija kod pozorišta, 1984.
[12] ЦРТЕЖ и мала пластика: каталог изложбе: Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“: 12. – 28. IX 1985. – Београд: УЛУС, 1985.
[13] JESENJA IZLOŽBA ULUS-a: katalog izložbe: Galerija Doma kulture „Studentski grad“, Novi Beograd: 6. – 27. II 1985. Beograd: ULUS, 1985.
[14] 26. Октобарски Салон Ликовних и примењених уметности Србије: каталог изложбе: Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Мали Калемегдан: 19. X – 20. XI 1985.
[15] ПРОЛЕЋНА изложба УЛУС-а: каталог изложбе: Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Мали Калемегдан: 8–25. IV 1986. Београд: УЛУС, 1986.;
[16] MAGISTRI osamdesetih: katalog izložbe: Magistri Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1980-1987.: izložba povodom proslave 50-godišnjice osnivanja i rada FLU 1937 – 1987.: [Dom jugoslovenske narodne armije Beograd, Galerija], novembar-decembar 1987.;
[17] ПРОЛЕЋНА изложба УЛУС-а: каталог изложбе: Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Мали Калемегдан: март – јуни 1987. Београд: УЛУС, 1987.;
[18] IZLOŽBA 87: каталог изложбе: Галерија Народног музеја Зајечар: 1987 / Udruženje likovnih i primenjenih umetnika regiona Zaječar, 1987.;
[19] * ДРАГОСЛАВ Живковић – гвашеви: [Галерија Народног музеја Зајечар], 26. 04. – 16. 05.1989. – Зајечар: Народни музеј Зајечар, 1989.;
[20] Важно је напоменути да су се веома дуго акварели Драгослава Живковића тумачили, односно називали гвашевима, што није случај јер уметник никада није радио у тој техници. Објашњење због чега су још приликом организације прве изложбе акварела они названи гвашевима Драгослав Живковић види у једној врсти стратешког, односно маркетиншког трика галериста (прим. аутора);
[21] О овоме сведочи допис председника Председништва УЛУС-а Зорана Вуковића, број 03-304/86, од 1.02.1990. у којем се моли СИЗ културе да поново размотри молбу академског сликара Драгослава Живковића за решавање статуса самосталног уметника, уз поновно истицање значаја уметника и квалитета његовог рада (документација Завичајног музеја Књажевац);
[22] Према казивању учесника у општинском састанку на којем је требало одлучивати по захтеву Драгослава Живковића, неко од присутних оспорио је могућност плаћања доприноса некоме ко седи код куће и само црта (прим. аутора);
[23] С. Б. (Стојадиновић Бранислав), Драгослав Живковић, академски сликар – Маћехински Књажевац, у: „Новости“ 21. август 1990.*;
[24] * DRAGOSLAV Živković WATERCOLOURS: exhibition catаlagoue: Gallery Aurum, 08. 06. – 04. 07. 1990. – Lausanne, Switzerland, 1990.
[25] ДРАГОСЛАВ Живковић: [Галерија Коларчевог народног универзитета Београд], 3-15. XII 1991. – Београд: Коларчев народни универзитет, 1991 (Београд: Култура).
[26] * Салон 77: Драгослав Живковић: изложба слика и цртежа: каталог изложбе: Ниш: Галерија савремене ликовне уметности, 1992.;
[27] DRAGOSLAV Živković watercolours: exhibition catlagoue: La maison Saint Joseph a Chatel Saint Denis, Switzerland: 1995.;
[28] * ИЗЛОЖБА слика и цртежа Драгослава Живковића: каталог изложбе: Ликовни салон Дома културе Чачак: Дисово пролеће: 7. -22. 05. 1996. [Чачак]: Графика Јуреш, [1996].
[29] * 28 варијација – изложба акварела: каталог изложбе: Галерија 73: април – мај 1998. / Београд. [Књажевац]: Златотисак, [1998].
[30] DRAGOSLAV ŽIVKOVIĆ, Galerie Vita, Bern, Switzerland, 1998.
[31] Светлана Раденовић (1952), академска сликарка рођена у Књажевцу. Студије сликарства и постдипломске студије завршила је на ФЛУ у Београду у класи професора Раденка Мишевића. Члан је УЛУС-а. Излагала је на бројним самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је награде за сликарство из Фонда Бете и Ристе Вукановића (прим. аутора);
[32] Бранислав Марковић (1948-2010), академски сликар рођен у Књажевцу. Академију ликовних уметности завршио је 1972. године а постдипломске студије 1975. године. Био је члан УЛУС-а. Излагао је самостално и на колективним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је бројних награда (прим. аутора);
[33] Милинко Коковић (1957), академски сликар рођен у Књажевцу. Факултет ликовних уметности завршио је у класи професорке Мирјане Михаћ 1986. године, а постдипломске студије завршио је 1988. године. Од 1987. је чалн УЛУС-а. Живи и ради у Београду (прим. аутора);
[34] СВЕТЛОСТ и облици: избор ликовних и вајарских радова ранијих ученика и професора Гимназије у Књажевцу – Књажевац : Гимназија, 1991 (Беочин : Ефект);
[35] 2. Бијенале минијатурне уметности: каталог изложбе: Кућа југословенско-норвешког пријатељства, Горњи Милановац: 23.05. – 28. 06. 1992. / Удружење ликовних и примењених уметника Горњег Милановца и Дечје новине, 1992.*
[36] МАЛИ пролећни анале: Ликовни салон дома културе Чачак, 20. мај – 20. јуни 1994. године; (Чачак: Наутилус);
[37] 3. Бијенале минијатурне уметности: каталог изложбе: Галерија Завичајног музеја (Музеј рудничко-таковског краја), Горњи Милановац, 24.09. – 24. 10. 1994. / Удружење ликовних и примењених уметника Горњег Милановца и Музеј рудничко-таковског краја, 1994;
[38] 4. međunarodni Bijenale umetnosti minijature, 21. septembar – 21. novembar 1996. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, 1996.;
[39] * ТИХИ живот, сликари мртве природе: каталог изложбе: Галерија ММ, Београд: децембар 1994. – јануар 1995.;
[40] МАЛЕ форме: сликарство, графика, скулптура, цртеж и …; Крушевац: Народни музеј, 1996 (Крушевац : Ц-принт);
[41] * Twelfth Annual International Exhibition Of Miniature Art: exhibition catalogue, Del Bello Gallery, Toronto, Canada: 1997;
[42] МЕТАФИЗИКА цртежа: 18. 09. – 01. 11. 99., Ваљево: Модерна галерија, 1999. (Ваљево: Ваљевска штампарија);
[43] 8. МЕЂУНАРОДНИ БИЈЕНАЛЕ УМЕТНОСТИ МИНИЈАТУРЕ, Горњи Милановац, Србија и Црна Гора; 29. октобар 2005. – 31. јануар 2006; Gornji Milanovac, Културни центар; (Београд: Публикум);
[44] МЕТАФИЗИЧКО сликарство: из колекције Милољуба и Ивана Перића: Галерија Прогрес, 03.07.-29.07.2006 – Београд: И. [Иван ] Перић, 2006 (Београд: МСТ Гајић);
[45]ДРАГОСЛАВ Живковић: ретроспектива: Београд, Прогрес, 20. 12. 2006 – 06. 01. 2007. – Београд: Радионица душе, 2006 (Београд: Бирограф);
[46] ДРАГОСЛАВ Живковић: избор из дела: [Модерна галерија Ваљево], 13.05 – 08.07. 2006. (Ваљево : Ваљево принт);
[47] ПОРТРЕТ између реалности и имагинације: слике: [Модерна галерија Ваљево], 13. 12. 2008 – 01. 03. 2009. (Ваљево: Ваљевац);
[48] ДРАГОСЛАВ Живковић: избор из дела: Завичајни музеј Књажевац, 28. октобар – 28. децембар 2010. – Књажевац: Завичајни музеј, 2010 (Ниш: Графика Галеб);
[49] АКТ у савременом српском сликарству: слике: [Модерна галерија Ваљево], 14. 12. 2013. – 12. 04. 2014. (Ваљево: Ваљевац);
[50] ИЗ колекције модерне Галерије, Ваљево, [Модерна галерија Ваљево], 27.12. 2014. – 12.03. 2015. (Ваљево: Црвено).
[51] СВЕТ прашине: фигуративно и имагинарно: слике и цртежи: [избор из колекције Милољуба и Ивана Перића]: Модерна галерија, Ваљево, 21.04. – 21. 06. 2018. (Нови Сад: Тргограф);
[52] MALI format: djela iz kolekcije Momčila Moše Todorovića: Crnogorska galerija umjetnosti Miodrag Dado Đurić, Cetinje, april-maj 2017. Cetinje: Narodni muzej Crne Gore, 2017 (Podgorica: DPC).
