Драгослав Живковић – прича о завичају

…У знак за захвалности, у славу уметности и достигнућа, у част оних који су допринели за Завичај и историју..

Књажевац је завичај вишевековног постојања Тимочана,богат човековим наслеђем и божанственом, готово мистериозно лепом природом, неизмерно моћнијом од човека. Верујемо да се зато рађају уметници као што је Драгослав Живковић, да нам их нашој души приближе. Оданост завичају, инспирација и посебност у уметничком изразу, временом се продубљивала и све више откривала одакле долази његова лична топлина, племенитост, али и његова патња. Танана рањивост и дубока сензибилност коју је успео да кроз своје уметничко дело изрази је оно што га одваја од других и истовремено доводи до најшире љубопитљиве публике и свевременског постојања. Чини нам се да његова особина, усамљеност уметника  према свакодневној стварности отвара неизмерне границе унутрашњег света скоро сваког човека. Али, истине о великим уметницима откривамо у детаљима, у свакодневним шалама и анегдотама, скрајнутим коментарима о којима се касније чаршијски препричавају, а памтимо по лепоти и достигнућима изузетног уметниковог стварања.

Драгослав Живковић,  је уметник који се родио у Књажевцу и наставио да у њему живи и ствара. Одмах после завршених студија 1986. постао је члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС-а). Добитник је награда фонда Петар Лубарада 1982. и 1983. године, фонда Бета Вукановић 1984. године, Годишње награде Галерије Задужбине Илије М. Коларца 1989. године и Награде за акварел на 12. Међународној изложби минијатуре у Торонту. Општина Књажевац доделила му је 2007. године Мајску награду а 2014. године и награду за животно дело.

Користећи препознатљиве мотиве, наизглед једноставне, свакодневне предмете, универзалним језиком обраћа се човеку, усамљеној јединки, указујући према Бранку Кукићу на „оно што је створио Творац и оно што је саградио човек“. Неми, иконични ликови са Драгослављевих слика суочавају нас са најдубљим и најтананијим осећањима наших душа. Тихи пејзажи, усамљено стабло или кућа чине да многи на његовим делима препознају самоћу. Са акварела, цртежа, графика, уља на платну проговорила је тишина, а како је др Стојан Богдановић у тексту под називом „Сликарски исихазам Драгослава Живковића“ рекао: „До сада смо слушали тишину. Сада је видимо.“ Пред сликама Драгослава Живковића нико не остаје равнодушан!

Инсистирајући на класичним цртачким и сликарским техникама, које у току свог веома запаженог и признатог вишедеценијског уметничког деловања, савлађује и развија до префињености, било да се ради о цртежу, пастелу, акварелу или уљима на платну, Драгослав Живковић истрајно минуциозним поступком ослобађа и чисти сликану површину. Истражујући несагледиве могућности основних ликовних елемената линије, боје, светла и таме подједнако успешно представља нам своју уметност и допире до наших душа.

У миру и тишини родне вароши на Истоку Србије, „мајстор простора и тишине“, како га многи називају, живи и ствара један нови свет специфичног сензибилитета често у вези са литерарним предлошцима али и сачуваним елементима материјалног и нематеријалног културног наслеђа. Наизглед једноставни призори, универзални симболи, читки и разумљиви сваком оку, захваљујући виртуозном сликарском поступку и вештим сликарским решењима неприметно нас окрећу нама самима. Посматрајући тихе и нестварне пејзаже, заправо се враћамо себи, својим коренима и посматрамо сопствене интимне пределе, напуштене предмете, своје заборављене природе.

Када се, крећући се кроз богат опус овог уметника, нађемо очи у очи са готово гротескним ликовима чије нас јарке и ведре боје и до танчина осликана површина суоче са одразом наше душе, која се као у грчу огледа у очима нестварних ликова на платну, обичајима за нас заборављених, а не тако давних времена, неми и ганути, суочавамо се са најдубљим и најтананијим осећањима која у диктираном темпу и начину живота не стижемо, или одлучујемо да не препознајемо. Овај „вилински свет“, префињена игрa вила, богова и божица, осења и утвара, вештица, скривених демона уводи нас у дионизијски пејзаж светлости и сенки.

Изузетно запажен и високо оцењен уметнички опус Драгослава Живковића, бројне награде и признања која је добио, препознатљив и јединствен уметнички израз и доследност поетици коју је једном давно, још на почетку своје уметничке каријере утемељио, неизбрисив траг у поставкама и програмима Завичајног музеја Књажевац, али и изузетан допринос културном животу Књажевца и Србије сведоче о квалитету и достигнућима овог значајног уметника…