Dragoslav Živković – priča o zavičaju

…U znak za zahvalnosti, u slavu umetnosti i dostignuća, u čast onih koji su doprineli za Zavičaj i istoriju..

Knjaževac je zavičaj viševekovnog postojanja Timočana,bogat čovekovim nasleđem i božanstvenom, gotovo misteriozno lepom prirodom, neizmerno moćnijom od čoveka. Verujemo da se zato rađaju umetnici kao što je Dragoslav Živković, da nam ih našoj duši približe. Odanost zavičaju, inspiracija i posebnost u umetničkom izrazu, vremenom se produbljivala i sve više otkrivala odakle dolazi njegova lična toplina, plemenitost, ali i njegova patnja. Tanana ranjivost i duboka senzibilnost koju je uspeo da kroz svoje umetničko delo izrazi je ono što ga odvaja od drugih i istovremeno dovodi do najšire ljubopitljive publike i svevremenskog postojanja. Čini nam se da njegova osobina, usamljenost umetnika  prema svakodnevnoj stvarnosti otvara neizmerne granice unutrašnjeg sveta skoro svakog čoveka. Ali, istine o velikim umetnicima otkrivamo u detaljima, u svakodnevnim šalama i anegdotama, skrajnutim komentarima o kojima se kasnije čaršijski prepričavaju, a pamtimo po lepoti i dostignućima izuzetnog umetnikovog stvaranja.

Dragoslav Živković,  je umetnik koji se rodio u Knjaževcu i nastavio da u njemu živi i stvara. Odmah posle završenih studija 1986. postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS-a). Dobitnik je nagrada fonda Petar Lubarada 1982. i 1983. godine, fonda Beta Vukanović 1984. godine, Godišnje nagrade Galerije Zadužbine Ilije M. Kolarca 1989. godine i Nagrade za akvarel na 12. Međunarodnoj izložbi minijature u Torontu. Opština Knjaževac dodelila mu je 2007. godine Majsku nagradu a 2014. godine i nagradu za životno delo.

Koristeći prepoznatljive motive, naizgled jednostavne, svakodnevne predmete, univerzalnim jezikom obraća se čoveku, usamljenoj jedinki, ukazujući prema Branku Kukiću na „ono što je stvorio Tvorac i ono što je sagradio čovek“. Nemi, ikonični likovi sa Dragoslavljevih slika suočavaju nas sa najdubljim i najtananijim osećanjima naših duša. Tihi pejzaži, usamljeno stablo ili kuća čine da mnogi na njegovim delima prepoznaju samoću. Sa akvarela, crteža, grafika, ulja na platnu progovorila je tišina, a kako je dr Stojan Bogdanović u tekstu pod nazivom „Slikarski isihazam Dragoslava Živkovića“ rekao: „Do sada smo slušali tišinu. Sada je vidimo.“ Pred slikama Dragoslava Živkovića niko ne ostaje ravnodušan!

Insistirajući na klasičnim crtačkim i slikarskim tehnikama, koje u toku svog veoma zapaženog i priznatog višedecenijskog umetničkog delovanja, savlađuje i razvija do prefinjenosti, bilo da se radi o crtežu, pastelu, akvarelu ili uljima na platnu, Dragoslav Živković istrajno minucioznim postupkom oslobađa i čisti slikanu površinu. Istražujući nesagledive mogućnosti osnovnih likovnih elemenata linije, boje, svetla i tame podjednako uspešno predstavlja nam svoju umetnost i dopire do naših duša.

U miru i tišini rodne varoši na Istoku Srbije, „majstor prostora i tišine“, kako ga mnogi nazivaju, živi i stvara jedan novi svet specifičnog senzibiliteta često u vezi sa literarnim predlošcima ali i sačuvanim elementima materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Naizgled jednostavni prizori, univerzalni simboli, čitki i razumljivi svakom oku, zahvaljujući virtuoznom slikarskom postupku i veštim slikarskim rešenjima neprimetno nas okreću nama samima. Posmatrajući tihe i nestvarne pejzaže, zapravo se vraćamo sebi, svojim korenima i posmatramo sopstvene intimne predele, napuštene predmete, svoje zaboravljene prirode.

Kada se, krećući se kroz bogat opus ovog umetnika, nađemo oči u oči sa gotovo grotesknim likovima čije nas jarke i vedre boje i do tančina oslikana površina suoče sa odrazom naše duše, koja se kao u grču ogleda u očima nestvarnih likova na platnu, običajima za nas zaboravljenih, a ne tako davnih vremena, nemi i ganuti, suočavamo se sa najdubljim i najtananijim osećanjima koja u diktiranom tempu i načinu života ne stižemo, ili odlučujemo da ne prepoznajemo. Ovaj „vilinski svet“, prefinjena igra vila, bogova i božica, osenja i utvara, veštica, skrivenih demona uvodi nas u dionizijski pejzaž svetlosti i senki.

Izuzetno zapažen i visoko ocenjen umetnički opus Dragoslava Živkovića, brojne nagrade i priznanja koja je dobio, prepoznatljiv i jedinstven umetnički izraz i doslednost poetici koju je jednom davno, još na početku svoje umetničke karijere utemeljio, neizbrisiv trag u postavkama i programima Zavičajnog muzeja Knjaževac, ali i izuzetan doprinos kulturnom životu Knjaževca i Srbije svedoče o kvalitetu i dostignućima ovog značajnog umetnika…